Reuters Institute Digital News Report 2026, koji je objavljen 16. juna, doneo je velike novosti u načinu na koji se konzumiraju vesti i koriste mediji generalno. Istraživanje je rađeno na uzorku od više od 100.000 ljudi širom sveta u periodu Januar-Februar 2026. godine, a predstavljeni su rezultati i za Srbiju.
Generalno, istraživanje još jednom potvrđuje ono što mediji već vide u praksi: da se publika ne udaljava nužno od vesti, ali da se dramatično menja način na koji do vesti dolazi. Izdvojila sam iz istraživanja pet zaključaka koji mi deluju posebno važno za sve profesionalce koji rade u medijima, komunikacijama, na razvoju digitalnih platformi i razvoju publike i distribucije sadržaja:
Platforme su postale glavni ulaz u vesti
Prvi put na globalnom nivou, društvene mreže i video platforme pretekle su sajtove medija, aplikacije i TV kanale kao najčešći način pristupa vestima. To znači da za veliki deo publike “početna strana” više nije homepage medija, već YouTube, Instagram, TikTok, Facebook ili neka druga platforma. Za medije to nije samo promena distribucije. To je promena odnosa sa publikom. Dosadašnji način razumevanja publike i kako ona dolazi do vesti je dramatično promenjen. Iako mediji već godinama pripremaju sadržaje i za društvene mreže, sada je jasno da će to biti nužnost a ne samo “dodatni task” u proizvodnji i distribuciji vesti.
Ovo više nije samo priča o mladima
Promena jeste najizraženija kod mlađe publike, ali se dešava u svim starosnim grupama. Posebno je zanimljiv podatak da 56% mladih od 18 do 24 godine nikada nije redovno čitalo novine, niti ih praktično ikada držalo u rukama.. Još važnije: mlađi najverovatnije neće usvajati navike svojih roditelja. Pre će se desiti obrnuto, starija publika će sve više usvajati navike mlađih. U delu istraživanja koje se odnosi na Srbiju, jasno se vidi da su studentski protesti promenili način konzumiranja medija kod starije populacije, koja se približila platfromama, društvenim mrežama, a ne tradicionalnim medijima, baš iz potrebe da bude što brže i jasnije informisana.
Video je postao centralni format informisanja
Čak 77% ispitanika globalno prati online news video svake nedelje. To je velika promena. Ali publika taj video najčešće ne gleda na sajtovima medija, već na trećim platformama: YouTube-u, Instagramu, TikTok-u i Facebook-u. Važno je i to da rast video vesti nije samo priča o kratkim klipovima. Na YouTube-u deo publike gleda i duže formate, emisije i live prenose. To otvara veliki prostor za medije koji umeju da razmišljaju strateški kada je video u pitanju, a ne da doživljavaju pripremu videa za mreže kao “sekcanje najzanimljivijih detalja iz neke emisije..”.
Poverenje u medije je na najnižem nivou u poslednjoj deceniji
Ukupno poverenje u vesti palo je na 37%, što je najniži nivo od početka merenja 2015. godine. U SAD samo 25% ispitanika kaže da veruje većini vesti većinu vremena. Ovo je možda najvažniji signal za medijsku industriju: nije dovoljno biti prisutan na platformama. Mediji moraju paralelno da grade kredibilitet, transparentnost, doslednost i jasnu uređivačku vrednost. U Srbiji je poverenje u medije na izrazito niskom nivou, prošle godine je bio 27%, a sada je pao na 22%, što Srbiju ulistava među zemlje gde vlada najniže poverenje u vesti i medije generalno.
AI chatbotovi postaju novi ulaz u vesti, ali poverenje je još nisko
Nedeljna upotreba AI chatbotova za vesti porasla je sa 7% na 10% globalno, a među mlađima od 35 godina iznosi 16%. To još nije masovna promena kao društvene mreže ili video platforme, ali jeste signal novog korisničkog ponašanja. Zanimljivo je da ljudi koji koriste AI chatbotove za vesti nisu nužno pasivni ili nezainteresovani za medije. Naprotiv, često su to angažovani konzumenti vesti koji traže dodatno objašnjenje, proveru i kontekst. Za medije je ovo važna poruka: AI neće samo promeniti proizvodnju sadržaja, već i način na koji publika pretražuje, proverava i razume informacije.
Moj zaključak je da mediji više ne mogu da razmišljaju samo kroz pitanje “Kako da publiku vratimo na naš sajt”, već je mnogo važnije postaviti sledeća pitanja: kako da budemo relevantni, prepoznatljivi i kredibilni svuda gde publika danas zaista konzumira vesti?
To znači snažniju platformsku strategiju, ozbiljniji rad sa video formatima, bolje razumevanje mlade publike, više ulaganja u poverenje i jasnu pripremu za AI kao novi sloj distribucije i pretrage vesti.
Digital News Report 2026 zapravo ne govori da je kraj medija. Govori da je kraj starog načina dolaska do publike i da je pred nama velika transformacija kreiranja i distribucije vesti.
